Primena gasa

Grejanje na gas: sigurno, moderno i efikasno

Efikasnost, ekologija, cena i dugovečnost – mnogo je dobrih razloga za grejanje na gas. U nastavku ćemo Vam prikazati neka moguća rešenja za korišćenje ovog energenta u Vašem domaćinstvu.

Kako funkcioniše grejanje na gas?

Iako grejanje na gas nije ni blizu dovoljno zastupljeno u Srbiji, sa svojim prednostima pripada svakako najužem izboru za svakoga ko razmatra uvođenje ili modernizaciju sistema centralnog grejanja i pripreme tople sanitarne vode u svom objektu. Pouzdani, jako efikasni i cenom pristupačni moderni kotlovi na gas te kvalitet i cena energenta su ključ. Aki kako to zapravo fukcioniše?

Grejanje na gas pripada fosilnim sistemima grejanja i ne razlikuju se fukcijski bitno od grejanja na lako lož ulje. Moderni kotlovi na gas vrše generisanje toplote iz goriva veoma efikasno, sa minimalnim gubicima, a posebno su efikasni kondenzacioni kotlovi kod kojih je gubitak sveden na svega par procenata. Konverzija energije iz goriva u toplotnu se odvija u kotlu na gas.

Šta se događa u kotlu na gas?

Početak rade regulacija sistema grejanja i gorionik. Kada se regulacija grejanja (npr. sobni thermostat) aktivira i prijavi da postoji potreba za toplotom, vrši se paljenje gasa u gorioniku, kojiu njega dospeva usled podpritiska u dovodu gasa. Toplota koja se oslobađa procesom sagorevanja prenosi se na vodu za zagrevanje preko izmenjivača toplote. Grejanje i prenos toplote se odvijaju u kotlu.

Cirkulaciona pumpa, koja se često naziva i grejna pumpa, služi da se topla voda za grejanje distribuira dalje grejnim telima (radijatori, podno grejanje, ventilator konvektori), a ohlađena voda odatle nazad, kako bi se ponovo zagrejala u kotlu. Na ovaj način se reguliše cirkulacija vode za grejanje.

Dodatna ekspanziona posuda (najšeće postoji unutar kotla) služi da izvrši potrebno izjednačavanje pritiska u vodovima za grejanje, obzirom da se menja zapremina vode prilikom njenog zagrevanja i hlađenja.

Razlika između kombinovanog i cirkulacionog kotla na gas

Kotlovi na gas su jako pogodno i komapktno rešenje i po pitanju pripreme tople sanitarne vode. U slučaju da je potrebna standardna potrošnja tople sanitarne vode u jednom četvoročlanom domaćinstvu, kombinovani kotlovi su najčešći izbor – u njima se vrši trenutna priprema tople sanitarne vode i ona se dalje doprema na željena točeća mesta (tuš, sudopera i sl.). Ovi uređaji ne mogu jednovremeno da greju i rade pripremu tople sanitarne vode, već se ovi procesi odvijaju alternativno, pri čemu je topla sanitarna voda prioritet. Podrazumeva se da je potrošnja tople sanitarne vode povremena i relativno kratkotrajna, pa time neće uticati na kvalitet grejanja objekta obzirom na inertnost sisetma. U slučaju potrebe za većim komformom tople sanitarne vode, uobičajena su rešenja sa izdvojenim akumulacionim bojlerom i tada se primanjuje cirkulacioni tip kotla. Ovaj kotao je već pripremljen za povezivanje sa odgovarajućim akumulacionim bojlerom (nepohodno je da bude adekvatne zapremine i sa potrebnom površinom integrsanog izmenjivača) u koga se postavlja dodatni senzor temperature radi podešavanja željene temperature tople vode od strane korisnika. Na tržištu se za potrebe veće pripreme tople sanitarne vode nude i tzv. komapktni uređaji, koji u sebi sadrže integrisan akumulacioni bojler i time pružaju bitno veći komfor sanbdevanja sa toplom vodom.

U čemu je razlika između konvencionalnog i kondenzacionog kotla na gas?

Specifičnost kondenzacione tehnike je korišćenje toplote koja se nalazi u dimnim gasovima. Ovo nije slučaj kod konvencionalnih kotlova, kod kojih se ne koristi toplota koja se nalazi u dimnim gasovima i ona se predaje dalje okruženju. Posledica su veći toplotni gubici, a time i veća potrošnja gasa. Pogledajmo ovo u brojkama:

Specifičnost konstrukcije kondenzacionog kotla u adekvatnom sistemu grejanja (što je niža temperatura polaznog voda u sistemu grejanja to je veća smislenost primene, praktično uvek kod novih sistema grejanja) omogućava da dođe do kondezovanja dimnih gasova unutar kotla, te da se na taj način dobijena toplota usled promene faze (prlazak stanja vode u dimnim gasovima iz gasovite u tečnu fazu) iskoristi u sistemu grejanja. Kondenzacioni kotlovi konstrukciono moraju odgovarati ovom zahtevu, te biti izrađeni od materijala koji je dugoročno otporan na kondenzat iz dimnih gasova (najčešće je izmenjivač toplote od nerđajućeg čelika). Usled ovog procesa dodatna pojava je stvaranje kondenzata koji se mora dalje na adekvatan način odvesti u kanalizaciju.

Prednost konvencionalnih kotlova je svakako manja investicija, no sve povoljnija cena kondenzacionih uređaja i bitno manja potrošnja goriva (i do 30% na godišnjem nivou) su doveli da je u poslednje vreme kod nas vrelo čest izbor kondenzacioni uređaj.

Kondezacioni ili konevncionalni kotao, kombinovana, cirkulaciona ili komaptna izvedba? Koje su razlike?

Prilikom traženja odgovarajućeg rešenja za grejanje na gas za Vaš dom, obratite pažnju na raznolikost ponude kako bi izabrali za Vaše potrebe najboljio uređaj. Razlike između navedenih uređaja postoje kako po pitanju mesta postavljanja, tako i po pitanju izvedbe, kapaciteta i načina pripreme tople sanitarne vode.

Rešenja za velike potrebe po pitanju kapaciteta

Standardni kapaciteti kombinovanih kotlova na gas su uobičajeno do 35 kW, a iznad ovog kapaciteta u ponudi su i dalje cirkulacioni uređaji. U slučaju da je za Vaš objekat potreban bitno veći kapacitet – zidni kotlovi na gas se danas nude u pojedinačnim kapacitetima i do 150 kW, a za još veće potrebe standardna rešenja su kaskadni sistemi sa više jedinica. Na ovaj način se ostavruje najveća efikasnost (ogroman opseg modulacije), pouzdanost (više uređaja) i najmanje zauzimanje sve potrebnijeg i skuplkeg prostora u objektu. Kao jako praktična i brza rešenja u Srbiji na ovu temu su se pokazali gasni generatori toplote za spoljašnju ugradnju.

Vazduh potreban za sagorevanje i dimovodni sistemi kod kotlova na gas

Kod kotlova se po ovom pitanju razlikuju dve kategorije uređaja – zavisni i nezavisni od vazduha u prostoriji. Uobičajeno rešenje u praksi su uređaji nezavisni od vazduha u prostoriji (tip C), koji se kod nas često nazivaju i fasadni. Ovi uređaju uz pomoć integrisanog ventilatora u kotlu dovode potreban vazduh za sagorevanje od spolja, a dimne gasove sprovode u atmosferu van objekta. Za ovu namenu se najčešće koriste koaksijalni dimovodi koji su u ponudi proizvođača kotlova, a priključak se može izvesti vertikalno iznad krova ili horizontalno na fasadi, a u skladu sa zakonskim propisima. Kod uređaja koji su zavisni od vazduha u prostoriji (tip B), koji se kod nas često nazivaju i dimnjački, neophodno je na odgovarajući način obezbediti adekvatnu ventilaciju prostorije u kojoj se nalazi kotao, a dimni gasovi se preko adekvatnog dimnjaka na objektu izbacuju u atmosferu. Dimnjak mora biti adekvatno dimenzionisan i od materijala pogodnog za ovu namenu.

Da li je potrebna zamena postojećeg kotla na gas?

Koliko je star Vaš kotao? Ne nagađajte – iskopajte malo papire i utvrdite kada je montiran. Da li je to bilo pre više od 10 godina? Ako jeste, verovatno je potrebna njegova zamena. Ovo ne kažemo samo kako bi mi dobili dodatni posao, već kako bi i Vi uštedeli novac na duže staze i obezbedili sebi i svojoj porodici efikasno i sigurno grejanje. Za kotlova koji su strariji od 10 godina uobičajeno je da više nisu dovoljno efikasni, te da je potrebna njihova zamena.

Moderni kotlovi su više efikasni, I koriste manje goriva za isti zadatak, što je doprinos ne samo za Vaš džep već i za prirodno okruženje. Ovaj način razmišljanja podržavaju i subvencije koje su Vam na raspolaganju u slučaju da se odlučite za nabavku novog kotla na gas.

Zamneu straog kotla uvek treba iskoristiti i za proveru i servisiranje ostalih elemenata instalacije gasa i centralnog grejanja, kako bi efikasnost i bezbednosz bila na najvišem nivou.

Ugranja novog kotla je svakako investicija, ali je ona neuporedivo manja i komfornija u slučaju kada je ona posledica donošenja kvalitetne odluke za potrebom zamene a ne kao posledica havarije i kvara na uređaju.